Intervju sa Mihailom Borščevskim — arhitektom i osnivačem kompanije Form & Space DOO

“Uvek projektujem kuće u kojima bih i sam želeo da živim.”

Ličnost

Mihail Borščevski je arhitekta, član Saveza arhitekata Rusije i SAD-a, čiji su projekti više puta proglašavani najboljima na prestižnim svetskim konkursima. U njegovom portfoliju nalaze se projekti poput hotela na Havajima (SAD), rekonstrukcije brane u Kazanju (Rusija), muzeja u Geteborgu (Švedska), modernog fasadnog rešenja za glavnu zgradu Liechtblick u Šafhauzenu (Švajcarska) i drugih značajnih objekata. Mihail je nagrađen Zlatnom medaljom Saveza arhitekata Rusije.

Od 2011. godine radi u tandemu sa sinom Maksimom Borščevskim, koji ima bogato iskustvo u projektovanju u SAD-u i Evropi. Godine 2022. osnovali su developersku kompaniju Form & Space DOO, specijalizovanu za ekološke i energetski efikasne projekte. Trenutno kompanija aktivno sarađuje sa firmom “Topla Kuća” na stvaranju jedinstvenih kuća u Crnoj Gori i Srbiji.

— Pre dve godine započeli smo razvoj prvog projekta na severu Crne Gore. Jedan od obaveznih zahteva bilo je korišćenje alternativnih izvora energije. U potrazi za odgovarajućim rešenjima, pozvao sam Antona Komarova, osnivača kompanije “Topla Kuća”. Ispostavilo se da je on veoma interesantna osoba, i brzo smo pronašli zajedničke interese koji su doveli do naše saradnje.

Moja ekspertiza u projektovanju i Antonova želja za izgradnjom kuća savršeno su se poklopile. Verujem da smo se sreli u pravo vreme i na pravom mestu. Nekada sam počinjao sa malim stambenim kućama, a paralelno sa svojim glavnim poslom stalno gradim kuće za sebe. Do danas imam sedam ili osam realizovanih objekata — to je dobro iskustvo.

Sada završavamo izgradnju prve kuće u Kolašinu (Crna Gora). Paralelno se odvijaju tenderi za druge parcele. Imamo mnogo ideja i planova za dalji razvoj.

— U Crnoj Gori smo odabrali Planu — dolinu Gornje Lipovo (Kolašin) — to je “luxury” lokacija, odnosno, to će biti projekat premium klase, i za to postoje svi preduslovi. Računamo pretežno na Evropljane. Imam mnogo prijatelja u Nemačkoj. Čovek odlazi u penziju, prodaje kuću u Minhenu za 2 miliona evra… Obično takvi Nemci kupuju nekretnine u jeftinijoj Austriji. Ali on dolazi ovde i vidi lepotu oko sebe, zatim ga vodim u restoran gde je prosečan račun veoma skroman za nemačke standarde, uz dobru saobraćajnu dostupnost — to je san.

Karta. Dolina Plana u Gornjem Lipovu.

Računamo i na imućne Srbe. Video sam izveštaj analitičara o perspektivama ove doline; pored dve pomenute grupe, dodaju i stanovnike crnogorskog primorja koji su prodali tamošnje nekretnine i traže isplativo ulaganje. Ovde nije neophodno živeti. U Kolašinu i okolini trenutno se zarađuje pristojan novac od izdavanja. U blizini nas se izdaje smeštaj po 400 evra dnevno, i zauzet je u svako doba.

A u Srbiji se fokusiramo na drugi segment — pružiti ljudima kuću i državljanstvo. Naš kupac je osoba koja se seli i ulaže novac u legalizaciju svog boravka u zemlji. Tamo se koriste pristupačniji materijali, kuće manje kvadrature. Za sve komponente imamo sertifikate kvaliteta, tehnologije su usavršene. Tamo nije cilj napraviti nešto luksuzno. Iako, na zahtev, možemo izgraditi ono što klijent želi.

— One su takođe različite, u zavisnosti od zadataka.

Ono što planiramo da gradimo sa Antonom u Srbiji su objekti od SIP-panela: ploča OSB/izolacija/ploča OSB — dobijamo gotov, čvrst noseći zid. Od takvih elemenata se kuća brzo sastavlja. Tehnologija je jednostavna, ali kvalitetna, što omogućava značajno skraćenje vremena gradnje i poboljšanje termoizolacionih karakteristika kuće. Takve kuće se po svojim karakteristikama znatno razlikuju od onoga što se trenutno masovno nudi na srpskom tržištu montažnih kuća. Da pojasnim, OSB ploča se ne pravi od otpadaka i piljevine, već od kvalitetnih drvenih vlakana određene dužine i debljine, što čini krajnji proizvod čvrstim i otpornim na uticaj spoljašnje sredine.

Našli smo u Srbiji fabriku za proizvodnju SIP-panela po prihvatljivoj ceni. U ovoj zemlji postoji veliki broj austrijskih i nemačkih proizvodnih pogona koji kontrolišu kvalitet. Upravo sa jednom od takvih fabrika Anton je uspostavio saradnju.

— U Crnoj Gori trenutno koristimo tehnologiju Prefab (Prefab) — pojedini elementi kuće se proizvode u fabrici pod kontrolom kvaliteta. Koristi se sertifikovana konstrukciona građa KVC–24 i bazaltna vuna — visokoekološki proizvod sa odličnim termoizolacionim karakteristikama.

Domokomplekt se sastoji od gotovih zidnih panela u koje su odmah ugrađeni prozori i vrata, moduli za plafone i krov. Zidni panel predstavlja konstrukciju od drveta sa bio-zaštitom od požara, izolacijom, paropropusnom i vetrozaštitnom membranom i oblogama od OSB-a i gipsanih ploča. U takvom obliku domokomplekt stiže na gradilište, a montaža se obavlja uz pomoć krana na pripremljen temelj. Jedino što se radi na licu mesta je oblaganje krova i završna obrada fasade.

Detaljnije o Prefab tehnologiji možete pročitati u našem članku ->

Kuća u Plani je montirana za svega 5 dana. SIP-paneli, za razliku od Prefab-a, predstavljaju modularne panele od dva sloja OSB-a i izolacije na bazi penopolistirena, koji su spojeni. Od takvih panela, različitih debljina i veličina, na gradilištu se sastavljaju zidovi, plafoni i krov. Zatim se ugrađuju prozori, vrata i izvode fasadni radovi i pokrivanje krova.

— Trenutno se izvode unutrašnji i fasadni radovi. Za 2–3 meseca (januar-februar 2025) kuća će biti u potpunosti spremna. Potrebno je da je obložimo plankenom koji smo doneli iz Austrije i premazali zaštitnim premazom za drvo Tikkurilla, što zahteva određeno vreme. Mogli smo jednostavno napraviti fasade od profilisanog lima. Barnhaus kuće se tako grade, ali mi to nismo izabrali. Mi radimo premijum segment. Drvo, premazi — sve je pažljivo odabrano.

Drvo će tek pokazati svoje kvalitete — sada izgleda ovako, ali do sledeće sezone će izgledati drugačije, a zatim još interesantnije. Proces se može uporediti sa „starenjem kože“ koja iz godine u godinu postaje sve bolja. To je skupo rešenje, kao i sve u ovoj kući.

Na primer, imamo panoramske prozore od nemačkog šestokomornog profila Aluplast 8000 debljine 80 mm — to je dvoslojni staklopaket ispunjen argonom, sa staklima koja imaju specijalnu prevlaku. Ona obezbeđuju odlične termoizolacione i zaštitne karakteristike od sunca, što se ne koristi u masovnoj gradnji.

Još jednom ponavljam, izbor materijala ne zavisi od lokacije, već od konkretnog zahteva. Jeftini i skupi materijali na početku mogu izgledati slično, ali postoji prava torba „Louis Vuitton“, i postoji torba „Louis Vuitton“ kupljena na uličnoj pijaci u Veneciji.

— Situacija sa montažnim kućama u Srbiji i Crnoj Gori je tužna. Ali moramo na neki način vratiti svoj dug. Ova zemlja nas je prihvatila, a mi ćemo sa njom podeliti novu kulturu u građevinarstvu.

Trenutno moramo dovoziti ne samo materijale već i radnike. Probali smo da angažujemo lokalne radnike, ali problem je u tome što oni još uvek ne razumeju šta tačno tražimo od njih: saslušaju, i onda samo nastave da rade po svom.

Pogledajte kuće u okolini — ogromni gubici toplote. Bio sam šokiran kada sam video da se svuda gradi betonski skelet sa ispunom od blokova, koji odlično provode toplotu i hladnoću. Na to se spolja lepi 5 cm izolacije i nanosi malter — i to je sve! Ljudi bukvalno greju ulicu i troše novac na to.

Imam nekoliko prijatelja iz bivše Jugoslavije koji su dolazili da grade u Kazanju. Bili su sa područja Crne Gore. Tada su nas učili i mnogo toga nam preneli. A sada je naš red da ovde donesemo nova arhitektonska rešenja i tehnologije za uštedu energije.

— Ne. Ona je na Kosovu, jer u toj zemlji postoji bescarinski uvoz materijala. Drvo je iz Austrije, OSB iz Švajcarske, prozorski profil i staklopaketi iz Nemačke. Kosovo nudi jeftinu radnu snagu, a oni su naučili da proizvode kvalitet koji Evropa prihvata, dobijajući potreban proizvod znatno jeftinije od evropskog. Nadam se da je izbor proizvodnje na Kosovu za nas ispravna odluka.

— Gledao sam srpske propise, i oni se ne razlikuju mnogo od crnogorskih. Ovde je veliki problem što se ne regulišu javni prostori: dečja igrališta, mesta za odmor — sve je na savesti investitora.

Po pravilu, sav prostor zauzima „parking automobila“. U Rusiji je to regulisano, ne možeš predati objekat bez tih elemenata. Po mom mišljenju, to je ispravno, i zato te elemente uvek uzimamo u obzir u našim projektima.

— Svaki projekat radimo za konkretnu lokaciju.

Na primer, kompleks od tri kuće u Plani smo razvili za određenu parcelu, uzimajući u obzir sve spoljne faktore: sa istočne strane imamo farmu — tamo je postavljena nadstrešnica za parking; prozori kupatila se nalaze na severnoj fasadi, jer tamo nisu potrebni veliki prozori, a glavni pogled na planine je iz panoramskih prozora na zapadnoj fasadi. Vertikalni prozori na južnoj strani obezbediće dodatnu insolaciju i zagrevanje prostorija tokom zime.

Naša parcela ima blag nagib ka putu — iskoristili smo to da postavimo kuće u kaskadnom rasporedu, što obezbeđuje bolju privatnost i manje zaklanjanje pogleda iz prozora. U gornjem delu parcele imamo prirodne izvore, pa smo napravili veštačko korito duž zapadne granice parcele za odvod vode, što istovremeno služi kao element pejzažnog dizajna.

Ja i Maksim (sin i partner) odgovaramo za arhitekturu i realizaciju projekta, dok je Anton zadužen za razvoj i montažu sistema za elektrosnabdevanje.

— Zašto gradimo prvu kuću? Da bi ljudi mogli da dođu, pogledaju i osete. I meni je to blisko. To je kuća od 196 m², sa 4 spavaće sobe, 3 kupatila, velikom svetlom dnevnom sobom sa kaminom, saunom, tehničkim prostorijama i nadstrešnicom za dva automobila. Kuća ima dva stambena sprata. Grejanje se ostvaruje visokoefikasnim vodeno-električnim podnim grejanjem južnokorejske proizvodnje. Kamin je postavljen radi udobnosti i kao rezervni izvor grejanja. Klima u Kolašinu je poslednjih godina postala značajno toplija, pa smo projektovali i sistem klimatizacije, iako ranije ovde nisu ugrađivali klima-uređaje.

Pored toga, u kući će biti ugrađen pojedinačni sistem ventilacije po sobama sa rekuperatorima, koji stvara komfornu mikroklimu. Kuća treba da bude udobna i prijatna za život, bez obzira na globalno zagrevanje ili zahlađenje. Koristimo standarde koji su prihvaćeni u Evropi. Čak je i visina postavljanja prekidača u kući na nivou koji je poznat Evropljanima. Umesto klasičnog sušača za peškire, ugrađen je grejni element u vertikalnu površinu zida koji prenosi toplotu kroz keramičke pločice.

Na južnim padinama krova postavljeno je 28 solarnih panela, što njihov rad čini maksimalno efikasnim. Ukupno, oni će obezbediti oko 152 kVt električne energije — što je dovoljno za sve potrebe i omogućava nezavisnost od lokalnih oscilacija u električnoj mreži. Ovo je hibridni sistem sa baterijama — tokom dana akumulira solarnu energiju, a noću baterije snabdevaju potrošače energijom.

ToplaKuća 196m²

Korišćena je koncepcija „nulte kuće“, ili kako je još zovu „pasivna kuća“ — vlasnik neće trošiti novac na mesečno održavanje i komunalne račune. Električna energija i grejanje biće obezbeđeni solarnim panelima, zidovi i krov imaju odlične termoizolacione karakteristike, a staklopaketi su takođe energetski efikasni. Vodu uzimamo iz izvora koji se nalazi na našoj parceli, a kanalizacioni sistem je dvostepeni septički rezervoar sa filtracionim poljima. Ako izuzmemo činjenicu da je voda iz prirodnog izvora, dobijamo zatvoreni krug bez troškova za ogrev, električnu energiju i vodosnabdevanje.

Vreme proizvodnje takve kuće u fabrici je od 1 do 2 meseca. Želim naglasiti da je kontrola kvaliteta naša odgovornost. Sa ovom kućom možemo dobiti evropsku sertifikaciju.

— Talasasti lim se proizvodi u Herceg Novom, beton je lokalni, a sve ostalo uvozimo. Čak i drvo moramo uzimati iz Austrije, jer blage zime u Crnoj Gori ne dozvoljavaju četinarima da dostignu čvrstinu drveta koja je potrebna za gradnju. U Srbiji je sa materijalima lakše.

• Požar: Zidni paneli imaju sertifikat REI–40, koji podrazumeva otpornost na gorenje 40 minuta, što odgovara strogim zapadnoevropskim standardima.
• Temperatura: Termoizolacione karakteristike zidova i krova su predviđene sa rezervom — imamo 250 mm izolacije zidova i 300 mm izolacije krova. Izračunato je za temperature do –40 stepeni Celzijusa. Iako ovde takvih temperatura nema, ovo odgovara evropskom standardu „pasivna kuća“.
• Zemljotresi: Do 8 stepeni Rihterove skale. Imamo seizmički proračun za moguće zemljotrese u ovom regionu — kuća u potpunosti odgovara tim standardima.
• Provala: Spoljna stakla u staklopaketima debljine 6 mm praktično je nemoguće razbiti, a na prizemlju koristimo protivprovalne roletne.
• Nestanak struje: Solarni paneli i akumulatori omogućavaju nezavisnost.

— Cena se obračunava u trenutku naručivanja objekta, ali sigurno je niža od trenutne ponude kuća i vila u Kolašinu.

— Uvek projektujem kuću takvu u kojoj bih i sam želeo da živim, to je moj princip. I zaista želim da živim u ovoj kući, ako se ne pronađe kupac. A ako je prodamo, izgradićemo istu takvu pored i živećemo tamo.

Ako dođe neko i kaže da želi da kupi upravo ovu kuću, naravno, prodaćemo je. Međutim, cena će biti, recimo, za 100 hiljada evra viša nego za montažu identične kuće na susednoj parceli.

Podsećam da se trenutno prva kuća od tri nalazi u završnoj fazi izgradnje. Druga dve već imaju završene temelje, priključenu vodu i struju, postavljene septičke jame i dobijene sve dozvole za početak gradnje.

Tako teoretski, kupac može, zaključivši ugovor sa nama, dobiti montiranu kuću na svojoj parceli za 2–3 meseca. Naravno, dodatno vreme će biti potrebno za montažu inženjerskih sistema, unutrašnje uređenje i druge radove. Ali ako je kupac spreman da sačeka, može uštedeti 100 hiljada evra i uneti svoje izmene u projekat, bilo da se radi o preraspodeli prostora ili dizajnerskim korekcijama. Prefab-tehnologija omogućava lako prilagođavanje kuće individualnim zahtevima.

Pored toga, pripremili smo alternativne opcije rasporeda kuća koje se mogu izgraditi na našim temeljima. Spremni smo da budemo maksimalno fleksibilni kako bismo ispunili želje naših budućih klijenata.

Intervju vodila:

Oljga Kot

Novinar

Novinar sa 30 godina iskustva u radu na televiziji, u štampanim i elektronskim medijima. Nakon završetka univerziteta, 10 godina je bila dopisnik i voditelj u programu „Vesti“ (TRK „Afontovo“), autor nekoliko dokumentarnih filmova.

5 godina je vodila pres službu Ministarstva sporta Krasnojarskog kraja, gde je bila zadužena za novine i sajt.

4 godine je obezbeđivala informativni sadržaj za međunarodnu „Zimsku univerzijadu-2019“ (do 2017. godine).

3 godine je bila odgovorna za informativnu politiku sajta i društvenih mreža velike ruske kompanije VENTO.